О књизи: 2004. / Идеја о опремању авиона млазном електраном почела је да се вије у ваздуху после Првог светског рата. Током 1920-их година покушано је да се развију нови типови мотора за ваздухопловство – ракетни или гаснотурбински мотори, али је за последње и даље било потребно коришћење конвенционалних пропелера. Почетком 1930-их, млади енглески инжењер Френк Витл, који је тада служио у Краљевском ваздухопловству (РАФ), приватно је почео да ради на новом мотору. Војска је имала двосмислен став према Витловим идејама. РАФ је пружио велику подршку, а Министарство ваздухопловства је одбило предлоге проналазача, дозвољавајући му да преузме патент на своје име. Суштина патента је била да је гасна турбина ротирала низ радних кола у затвореном каналу уместо конвенционалног пропелера. У марту 1936. Витл је основао Повер Јетс Лтд. да би свој пројекат довео до метала. Паралелно са развојем мотора, покушао је да пронађе одговарајућу летелицу за уградњу. Године 1939. Витл је упознао Џорџа Картера, главног дизајнера Глостер авиона, а њихови каснији састанци су показали да је појава млазних борбених авиона одмах иза угла. До тада је Министарство ваздухопловства нагло променило своје ставове и показало изузетно интересовање за Витлов рад. Као резултат тога, Глостер је добио налог да развије нову машину, која је била летећи полигон за тестирање млазног мотора. мање модификације могле би се претворити у пуноправни борбени авион за РАФ.